Zabrinjavajući pad nataliteta u Republici Srpskoj

U Republici Srpskoj je prošle godine, u poređenju sa 2000. godinom, rođeno čak 35 odsto manje dece. Prema podacima Zavoda za statistiku RS, pre deceniju i po na svet je došlo 14.191, a lane 9.357 beba. S druge strane, broj umrlih je u pomenutim godinama sa 13.370 porastao na 15.059.

 

Iz ove statistike više je nego jasno da je u Srpskoj konstantno prisutan veći mortalitet, a samo u 2015. je umrlo čak 5.700 više osoba nego što je rođeno. Posebno zabrinjava podatak da je u čak 61 lokalnoj zajednici u RS lane zabeležen negativan prirodni priraštaj.

Zato ne čudi što smo na samom začelju država kad je reč o broju rođene dece u odnosu na broj žena. To je i nedavno potvrdio francuski Institut demografskih studija, u čijem se izveštaju navodi da se u BiH na 10 žena rodi tek dvanaestoro dece. S druge strane, u Srbiji bude rođemo 14, a u Hrvatskoj 15 beba na 10 majki.

Alarmantan je i podatak da je u prve razrede ove školske godine upisano 400 prvačića manje nego prošle.

U Udruženju porodica sa četvoro i više dece RS kažu da će situacija biti i gora ako i dalje budu izostajale mere kojima bi bilo stimulisano veće rađanje.

“Ovde prvenstveno mislim na uvođenje penzija za majke sa više dece, rešavanje njihovog stambenog pitanja, besplatne studije. Bez toga, roditelji će se sve teže odlučivati na proširenje porodice, jer su svesni da ne mogu da računaju ni na kakvu pomoć”, kaže predsednik ovog udruženja Jovan Radovanović.

Marija V. iz Banjaluke kaže da je u braku 10 godina, ali da ne namerava da proširuje porodicu.

“Imam jedno dete od šest godina i mislim da će tako ostati. Muž radi kod privatnika, a ja sam nezaposlena. O drugom i ne razmišljamo, jer ionako jedva preživljavamo, tako da jedini spas vidimo u odlasku u inostranstvo”, ističe naša sagovornica.

Demografi naglašavaju da je problem u tome što oni koji imaju jedno ili dvoje dece ne razmišljaju o proširenju porodice.

“Glavni razlog je što izostaje materijalna podrška države porodicama sa decom, a uz to je neophodna edukacija mladih o značaju rađanja. Direktna materijalna davanja su, svakako, prva mera koja bi mogla da podstakne natalitet. Međutim, pitanje je koliko jedna nerazvijena zemlja to može”, ističe demograf Stevo Pašalić.

Izvor: Blic.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *